Nedavno sam pisala o Jane Eyre, o odličnoj seriji, snimljenoj po istoimenom romanu, koja se prikazivala na HTV. Slijedeći logični korak, pri odlasku u knjižnicu,  bio je posuđivanje nekog drugog naslova iste autorice. Izbor je pao na Shirley.

Charlotte Brontë

Mene je oduševila. Znate sve o životu iole imućnih žena onog doba. Šivanje, vezenje, posjete, ogovaranje i iščekivanje braka s onim pravim. (Ili samo braka, ima i takvih ženskih likova.)

A, da, sve je to skupa začinjeno dugim šetnjama engleskim poljima, divljenjem prirodi te opisom društvenih i ekonomskih zbivanja. I što me tu oduševilo?

Prije svega karakterizacija likova koja pršti humorom. Onim finim, nenametljivim, suptilnim. Porugom, također obučenom u rukavice najfinije izrade. Apsurdom i ljudskom glupošću – danim kroz par vrlo originalnih pojava. Gradacijom – ljubavne priče se dijele na kapaljku. Malo me smetalo crno – bijelo oslikavanje likova, ali i to je bilo u funkciji priče (a našao se i koji sivi ton da ublaži moj doživljaj). To su moji dojmovi u par nabacanih crtica.

Ne pada mi na pamet upuštati se analizu jednog klasika u stilu u kojem bih pisala o nekom potpuno novom naslovu. To bi u najmanju ruku bilo bahato. Namjera mi je samo podijeliti s vama činjenicu da se za jedan jako stari naslov ispostavilo da je za mene novi i da mi je jako drago da sam na njega naišla.

Svakako je preporuka za čitanje, a u ove zimske dane pogotovo.